DISFAZIJA

DISFAZIJA

Razvojna disfazija je specifični razvojni poremećaj u kome je sposobnost deteta da koristi ekspresivni i/ili receptivni govor ispod očekivanog za njegov mentalni uzrast. Ispoljava se kroz:

SIMPTOMI (ili kako prepoznati razvojnu disfaziju)

1. POREMEĆAJ  AUDITIVNE PERCEPCIJE

a)         Teškoće percepcije fonema

Jedan od najtežih deficita ove dece je specifična poteškoća u auditivnoj percepciji i obradi jezika. Auditivna percepcija govornog signala podrazumeva prepoznavanje i razumevanje govorne poruke. Deca sa alalijom i disfazijom zbog smetnji u percepciji prerađuju govorni signal u smislu redukcije, odabirajući samo jednu zajedničku akustičku crtu od većeg broja glasovnih osobina. Nedostatak akustičkih osobina nekih glasova u dečijim auditivnim predstavama usporava razvoj pravilnog izgovora glasova, jer bez jasnih zvučnih predstava nema ni odgovarajuće usmerene inervacije govornih organa, tako da se dete nalazi u zatvorenom krugu svojih pogrešnih modela: auditivnog i kinestetičkog. Većina dece sa alalijom i razvojnom disfazijom ima normalan, ali ne i precizan sluh. Ona nisu u stanju da auditivnim putem identifikuju i izdiferenciraju neke glasove maternjeg jezika-auditivna diskriminacija. Od pogrešnog perceptivnog nastaje pogrešno artikulaciono, jer impulsi za izgovor dolaze od onakve fonemske slike glasa kakva postoji u fonemskom sluhu. To doprinosi formiranju i automatizovanju pogrešnog auditivno-motornog ''feed-back'' mehanizma i otežava razvoj auditivne memorije koja omogućava uslužnu reprodukciju govora.

b)         Teškoće pamćenja brzog govora odraslih

Disfazična deca nisu u stanju da usvajaju govor koji čuju oko sebe, pogotovu ako njihovo okruženje govori ubrzano sa neujednačenim ritmom i tempom. Zbog toga se disfazičnom detetu mora obraćati sporije.

v)         Teškoće sekvence (redosleda)

Ova deca imaju teškoću sa praćenjem i usvajanjem redosleda glasova u rečima i redosleda reči u iskazima-rečenicama okružujuće sredine. 

g)         Otežano verbalno pamćenje

Ogleda se u otežanom primanju, zadržavanju, obradi i reprodukciji govora. Deca nisu u stanju da zapamte reči ili rečenice koje prevazilaze nivo razvijenosti njihove unutrašnje jezičke strukture. Zbog složenosti fiziološkog puta verbalne informacije od ulaska do izlaska, teško je lokalizovati i bliže odrediti prirodu ovih smetnji, ali se na osnovu analize tipova pogrešnih odgovora uzroci mogu tražiti u: deficitu auditivne percepcije, kratkom opsegu auditivne memorije i stepenu razvijenosti unutrašnje jezičke strukture deteta. Neuslužnost verbalnog pamćenja predstavlja smetnju za usvajanje govora i jezika.

 

2. JEZIČKI DEFICITI

a)         Fonološke i artikulacione teškoće najviše su ispoljene među glasovima koji imaju nisku diskriminativnost  (slični glasovi), a nastaju usled:

-         snižene auditivne percepcije koja ometa formiranje adekvatne predstave glasa

-         nemogućnosti da ''komanduje'' pokretima perifernih govornih organa i pored adekvatne predstave glasa

-         neizdiferenciranosti pokreta perifernih govornih organa.

Disfazična deca ispoljavaju:

- poremećaj u detekciji, diferencijaciji i artikulaciji glasova;

 

-sve tipove patološkog izgovora. Najučestalija je pojava kada glas postoji, ali je izmenjen po mestu i/ili načinu izgovora; slede zamene željenog nekim drugim glasom i potpuno izostavljanje glasa.

b)         Teškoće u strukturi reči

Disfazična deca su sklona da višesložne reči izgovaraju samo sa početnim ili samo sa završnim slogom.

v)         Morfološke i gramatičke teškoće

-         koriste samo osnovne oblike reči

-         teško grade tj. upotrebljavaju reči sa prefiksom i sufiksima

-         pretežno koriste imenice, zatim glagole (u trećem licu jednine), ostale vrste reči retko

-         teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove

-         ne razlikuju rod (češće koriste muški)

-         teško usvajaju množinu

-         sve radnje izražavaju u sadašnjem i prošlom vremenu ne koristeći buduće

-         zamenice usvajaju znatno kasnije

-         upotreba priloga, predloga i sveza predstavlja posebnu teškoću za disfazičnu decu

-         usvajanje prideva je otežano.

Jasna auditivna percepcija u periodu razvoja rečenice i formiranja gramatike je preduslov da dete pravilno izgovara reči i rečenice. Dete mora precizno da čuje svaki afiks ili morfemu kako bi izgradilo gramatički oblik.

g)         Teškoće u strukturi rečenice ( sintaksa )

-         rečenica je elementarna, redosled reči i oblika nepravilan

-         reči su skraćene sa inverzijom glasova i slogova

-         teško usvajaju upitne i odrične, a naročito odrično-upitne rečenice.

d)         Usporen  leksički i  semantički razvoj

-          rečnik je oskudan

-         značenje reči se sporije razvija

-         raspolažu manjim brojem jezičkih asocijacija

-         naročito sporo se razvija značenje reči kojima se označavaju apstraktne jezičke kategorije kao sto su sveze, prilozi, predlozi, padežni nastavci, rod, lica i glagolska vremena.

đ)         Narušen pragmatički aspekt govora

-         funkcionalnost govorne komunikacije

-         kompetencija za konverzaciju

-         način učešća u konverzaciji.

 

UZROCI

Ø      Neurološki uzroci

-         povrede CNS - a

-         infektivne bolesti majke

-         toksična trovanja

-         intrakranijalna krvarenja

-         asfiksija i anoksija

-         RH ikopatibilija

-         hiperbilirubinemija

-         encefalitis i meningitis

-         EPI napadi

-         febrilne konvulzije

-         sporije sazrevanje c.n.s.-a naročito onih delova koji predstavljaju fiziološku osnovu za govor

Ø      Lateralizacija hemisfera

Ø      Genetski uzroci

Ø      Anomalije razvoja mozga

Ø      Kognitivni uzroci

Ø      Psihogeni i emocionalni uzroci

Ø      Deficit auditivne percepcije

Ø      Motorni poremećaji

Ø      Uticaj sredine

IEFPG Politika kvaliteta

70. godina IEFPG

Free Joomla! template by Age Themes