Normalan razvoj govora i jezika

ROĐENJE - prvi krik-plač

Od pojave prvog krika-plača na rođenju počinje razvoj govorne komunikacije. Analiza prvog krika po rođenju pokazala je da on sadrži sve akustičke elemente govorne akustičke strukture, koje su inače prisutne u govoru. Tonalna karakteristika prvog krika kreće se u govornom frekventnom području od 20-5500 Hz, a dinamika intenzitetnog variranja akustičkih elemenata je 30-40 dB, što odgovara rasponu intenziteta izgovornih glasova. Trajanje prvog krika (ekspiratorni krik), kreće se od 1.25-1.84 sec., što se poklapa sa trajanjem složene rečenice koja se formira sinhronizacijom mišića larinksa i rezonatornog prostora.

 

Ovo ukazuje da su opšte govorne univerzalije prisutne u prvom kriku i u zavisnosti od govora sredine, dete može da razvije bilo koji jezik.

Neka istraživanja ukazuju da se analizom osnovnog laringealnog glasa (Fo) plača uočavaju značajne kvalitativne i kvantitativne razlike između dece sa oštećenim i dece sa normalnim sluhom, što znači da sluh od prvog dana po rođenju ima svoju ulogu u razvoju govora, kroz auto fid-bek kontrolu sluh-Fo.

Novija istraživanja su pokazala da se 6-7-og dana po rođenju uočava disfonija u plaču novorođenčeta. Akustička slika plača je oskudnija, tonalno kretanje pada ispod 4000 Hz, sa uočljivim padom subglotalnog i transglotalnog pritiska, sa čestim kombinacijama "stenjanja" u toku plača što, uslovno rečeno, odaje utisak "laringealnog treninga" za uspostavljanje normalnog fonatornog pritiska i tenzije govornog aparata. Ova pojava traje samo jedan dan i iziskuje dalja fokusirana istraživanja. Međutim, naša dosadašnja iskustva ukazuju da je disfonija izraz prelaska na više adaptivne funkcije neophodne za govornu komunikaciju i da je ovo "kritičan period" u kome se uspostavlja složenija kontrola subglotalnog, transglotalnog i glotalnog pritiska i laringealne muskulature, neophodne za dalji razvoj govora.

Posle ovog perioda uočava se razlika u vrsti plača koja je imanentna vrsti fiziološke potrebe. Plač novorođenčeta se razlikuje kada je u pitanju glad, umokrenost, bol. U zavisnosti od fiziološke potrebe, uočavaju se razlike u tonskim i intenzitetnim variranjima sa pauzama koje imaju značenje "iščekivanja" zadovoljenja potrebe, tj. plač je prisutan kao signal-poziv za zadovoljenje njegove psihofiziološke potrebe.

Prelingvalni razvoj

Gukanje

0.5-2. meseca

Od druge polovine prvog meseca, započinje I period vokalizacije (gukanja). To je period kada dete svojim glasanjem, kroz plač ili gukanje "saopštava" okolini svoje psihofiziološko stanje, istovremeno razvijajući osećanja pozitivnog i negativnog emocionalnog stanja čiji je uzrok vezan za njegove psihofiziološke potrebe.

Kao prvi krik i plač, i I period gukanja ima svoje različite uzroke, koji su duboko ukorenjeni u psihofiziološku organizaciju ljudskog organizma, u prilog čemu govori činjenica da i teško slušno oštećena novorođenčad razvijaju gukanje i tepanje, ali se oni razlikuju po kvalitetu i kvantitetu, kao i u vremenskoj dinamici razvoja od normalno čujućih vršnjaka.

Gukanje nije suprotnost plaču, već ih treba posmatrati kao kontinualni razvoj verbalne komunikacije. Kako se gukanje razvija i kod teško slušno oštećene dece, može se pretpostaviti da je njegovo pojavljivanje predominantno vezano za bilošku strukturu govora, analogno generalizovanim pokretima ruku i nogu, tj. sinhronizacija fonacije i "igre govornim organima" rezultuje pojavom gukanja. Podrška takvoj hipotezi je i činjenica da se u periodu gukanja prvo pojavljuju uobličenije forme budućih izgovornih glasova – fonema vokala A, E, U.

2-3. meseca

U ovoj fazi pojavljuju se novi nukleusi glasova iz grupe nazala (M i N), a kasnije i nukleusi budućih glasova iz grupe ploziva (G, B, D).

Karakteristika II faze gukanja je vokalizacija (raspevavanje) pojedinih vokala kojoj prethodi kontinuirana produkcija neutralnog glasa ∂, kao i obilje varirajućih fonacija (bez artikulacionih pokreta- vriskanje i podvriskivanje) sa visokim stepenom oscilacije tona i intenziteta.

U ovoj fazi gukanje nije vezano za određen govor okoline, već je izraz dečjeg osećanja, emocija i potrebe za komunikacijom i može se prihvatiti kao sredstvo komunikacije sa drugim ljudima. Ono predstavlja "detetov govor", kojim podražava opšte karakteristike ljudskog govora (a ne maternjeg jezika), kojim ono "priziva" okolinu da komunicira s njim i predstavlja rezultat istorijskih sumacija razvoja govorno-motornih reakcija čoveka.

3-5. meseca

            U permanentnoj interakciji sa okolinom od rođenja, u trećoj fazi gukanja, dete u svoju vokalizaciju uključuje kompletan rezonatorski prostor i od nukleusa glasova razvija preciznije forme vokala A, E, i U. Istovremeno se pojavljuju prvi nukleusi budućih izgovornih glasova-fonema iz grupe frikativa, forma glasa J, kao i bezvučnih ploziva P i T. Karakteristična je pojava ovih nukleusa glasova, naime, P i T se u ovom periodu javljaju  na kraju kontinualne sekvence gukanja, kao prirodan kraj "iskaza" (a>>>p>, e>>>t>), s tim što je u njihovoj strukturi period eksplozije zamenjen frikcijom. Nukleus glasa J javlja se spontano, kao "spona" u povezivanju glasova A i E (a>>j>e>>). Ovako formirani artikulacioni nizovi, mogu se smatrati zametkom nukleusa slogova. Uočljivo je pojavljivanje nekih konsonantnih oblika, koji se ubrzo gube i pojavljuju se veoma kasno u artikulaciji, kao na primer: Lj, Nj, H, itd.

U ovom periodu, u kontinualnim sekvencama gukanja, uočava se redosled aktivnosti artikulatora koje predstavljaju skraćenu rekapitulaciju I i II faze gukanja, tj. započinjanje sekvence je uvek sa neutralnim glasom ∂ (uključenje Fo), zatim sledi formiran vokal (uključuje se rezonator), koji se raspevava i pridodaje mu se ili drugi vokal ili jedan od navedenih formiranih nukleusa glasova (∂>a>>>>>m>>).

Karakteristike gukanja u ovom periodu su: pojava velikog broja diftonga (koji inače ne postoje u našem jeziku), skraćivanje trajanja vokala u nizu, njihovo povezivanje kroz karakteristične forme:

- tri različita vokala, od kojih su prvi i drugi kraći, a treći dug (eau>>>);

- tri vokala, od kojih su prvi i treći isti, s tim što su prva dva kraća, a treći je dug (eae>>>);

Gukanje - brbljanje

5-6.meseca

U periodu od 5-6 meseci, prethodnoj formi, posle duže vokalizacije trećeg glasa, pridodaje se vokal ili konsonant (eae>>>>b, eae>>>>u). Možemo reći da se u ovom periodu formira nukleus buduće rečenične melodije, kroz dužinu sekvence gukanja (koja će u budućnosti imati značenje), kompoziciju tona i dinamiku intenziteta.

Usled kontinuiranog procesa razvoja govora, prožimaju se njegove prelingvalne razvojne faze, tako da je veoma teško odrediti oštru granicu prelaska gukanja u fazu brbljanja. Upravo ovaj period može se označiti kao prelazna faza od gukanja ka brbljanju, jer obiluje kombinacijama prisutnih vokala i suglasničkih formi budućih glasova u formama slogova, kao i najvećim brojem konsonantnih formi budućih glasova.

Istovremeno, u ovom periodu  dete počinje da sedi.

Brbljanje

6-7. meseca

U periodu od 6-7-og meseca najuočljiviji je razvoj trajanja i uobličavanja artikulacije vokala i formi navedenih suglasnika, kroz njihovo povezivanje u slogove, koje je bliže pesmi nego govoru. Pojavljuju se forme glasova iz grupe laterala (forma glasa L), i iz grupe frikativa (forme glasova H, F, V). To znači da je dete, uz savladane pokrete iz prethodnih faza (labijalni pokreti, podizanje tela i korena jezika, velarni pokreti) ovladalo svim osnovnim pokretima artikulacionih organa, kao što je podizanje vrha jezika (neophodno za formiranje glasa L i niza složenijih glasova) i ostvarivanje labio-dentalnog kontakta neophodnog za produkciju glasovnih formi F i V.

Iako se pojavljuje veliki broj suglasnika u kombinaciji sa vokalima, njihove forme su nestabilnije u odnosu na vokale. Jedna od opštih karakteristika suglasnika koji se pojavljuju u ovom periodu je šire mesto artikulacije (i kada su u potpunosti formirani) u odnosu na glasove koji se ne pojavljuju, kao što su frikativi S, Š, Ž, Z, ili cela grupa afrikata (C, Ć, Č, Đ, Dž), koji zahtevaju visok stepen senzomotorne koordinacije pokreta i precizno mesto artikulacije.

7-9 meseci

Glasanje deteta obiluje diskontinuiranim slogovima, koji sadrže 2-3 glasovne forme, u kombinacijama vokal-konsonant, vokal-konsonant-vokal, konsonant-vokal-vokal, vokal-vokal-konsonant i vokal-vokal-vokal-konsonant, kao i multisilabično ponavljanje navedenih slogova.

Brbljanje se može tretirati kao dečja potreba za komunikacijom svojih osećanja, željom da imitira ljudski govor putem koga ulazi u svet odraslih, uživajući u svojim sposobnostima da artikuliše izvesne glasovne skupove.

Kako smo već ukazali, proširena sposobnost auditivne percepcije opada od šestog meseca, da bi od 8-12. meseca potpuno nestala sposobnost deteta da razlikuje glasove koji ne pripadaju njegovom maternjem jeziku (bez obzira na to da li su suglasnici ili samoglasnici).

U ovom periodu dete se uspravlja i može da stoji.

Progovaranje

9-12 meseci

            Faza progovaranja pripada periodu od kraje prve godine i vezuje se za pojavu prve socijalizovane reči kojom dete svesno imenuje predmet ili biće, tj. kada otkriva da glasom može označiti predmete i pojave. S obzirom na pojavu prve reči, sva deca su podeljena u dve grupe: najnaprednija deca (prva reč se javlja između devetog i desetog meseca); najbrojnija deca (prva reč se javlja između 11. i 13. meseca). Osnovna vrsta reči od koje dete polazi je imenica, dok se ostale vrste reči vezuju za nju. U početku progovaranja to su reči sa ponavljanjem istih slogova, a kasnije i sa različitim slogovima (de-da; te-ta; pade...). Obično se period progovaranja poklapa sa periodom prohodavanja.

Razvoj govora od prve do sedme godine

12-18 meseci

Dete razume jednostavne naloge (''dođi'', ''daj'', ''idemo''). Prepoznaje imenovane predmete i delove tela i pokazuje ih na zahtev. Pokreti usana, jezika i mekog nepca su dobri. Pojedine delove tela označava u slogovima. Intenzivno vokalizuje i ponavlja reči za odraslima. Ima aktivan rečnik od 6-8 reči. Spontano imenuje poznate predmete, interesuje se za slike i pokušava da ih imenuje. Koristi frazu od dve reči.

dve godine

Razume i pravilno reaguje na situacione naloge i verbalne zahteve tipa: ''Pokaži mi kuću, čoveka, kapu....; lutkino oko, nos, usta, kosu, nogu, ruku, pupak...'' Može da isprati jednostavna uputstva; razlikuje ''unutra i ''ispod.'' Zna da imenuje nekoliko osnovnih boja. Može da sluša priče i da gleda slike. Zna da imenuje i traži rečima poznate predmete: lopta, ključ, sat, lutka...tj. ima rečnik od oko 300 reči. Gradi proste rečenice, a u govoru pravilno koristi sve samoglasnike i oko 25% suglasnika. Upotrebljava imenice, glagole, zamenice. Počinje da upotrebljava neke od ''ružnih'' reči. Odgovara na pitanja: ''Kako se zoveš?'' Kako laje pas?'' ''Kako mjauče maca?'' Priča o nekim svojim događajima. Komentariše dok crta; vodi razgovor sa samim sobom ili sa igračkama. Saopštava svoje želje, probleme i namere. Počinje da upoređuje dva slična predmeta ili jednostavne slike.

tri godine

Od šest pokazanih predmeta tačno pokazuje gotovo sve, a imenuje tri ili više. Može da prepozna na osnovu slike za šta se predmet upotrebljava: ''Pokaži mi nešto što jedemo?'' ''Pokaži mi nešto što ti oblačiš?'' Prstima pokazuje ili kaže koliko ima godina; može da odredi svoj pol. Može da ponovi 2-3 besmislena sloga ( i da ih se seti posle 15 sekundi) i grupu od 2 ili 3 broja: 3, 1, 2 itd. Broji do tri i imitira ritam od 4 takta. Počinje da upoređuje boje i postaje svesnije sličnosti i razlika. Na nalog izvodi onomatopeju ili oponaša neku emociju. Imenuje veliki broj predmeta i u komunikaciji koristi rečenice. Inače, faza kratke rečenice javlja se oko i posle druge godine, a ekspanziju doživljava u trećoj godini. Rečenica se sastoji od tri-četiri reči, ali je nepotpuna. Tokom treće godine dolazi do uvećanja obima i raznovrsnosti vokabulara  i to u takvoj meri da su se precizna izračunavanja ili određivanja norme govorne leksičke učestalosti pokazala nemogućim (od 500 do 1000 reči). Do kraja treće godine dete treba da koristi sve vrste reči i to sledećim redoslem:

1.      imenice i uzvike istovremeno (do godinu ipo dana),

2.      priloge i prideve istovremeno (posle godinu ipo dana),

3.      glagole (krajem druge godine),

4.      zamenice (krajem i posle druge godine),

5.      partikule, predloge, veznike i brojeve (u trećoj godini).

Dete ovog uzrasta koristi od 50 do 70% suglasnika. Zna da recituje kratku pesmu.

 

četiri godine

Na uzrastu od 4 godine dete ulazi u fazu “radoznalosti”, kada se posebnim intenzitetom razvija saznanje o svetu koji ga okružuje, koristeći se u velikoj meri jezikom. Imenuje tačno veliki broj predmeta; koristi analogne reči: veliko-malo, bata-seka idr.; raspolaže rečnikom od oko 1500 reči. Zna da opiše slike. Daje adekvatan odgovor na pitanja: ''Šta radiš kad si sanjiv?'' Šta radiš kad si gladan?'' ''Šta radiš kad ti je zima?'' Broji do pet i više i ima brojne predstave za 2 ili 3. Zna da imenuje 2-3 boje. Ponavlja 3 do 5 besmislenih slogova i seća ih se posle 30 sekundi. Govori razumljivo i potpunim rečenicama. Priča o sebi, o drugima, o svojim događajima. Igra se izmišljenih igara. Radoznalo prati sadržaje priča i postavlja pitanja. Razlikuje levu i desnu stranu tela, prepoznaje i imenuje prst na obe šake kao palac. Voli da razgovara telefonom sa poznatim osobama. Zna pesmice od tri strofe.

pet godina

Pravilno koristi sve elemente govora. Govor je u potpunosti gramatičan. U rečenicama koristi veznike: jer, ali, ili. Definiše jednostavne reči. Ispravno razlikuje jutro od večeri. Prepričava priče koje je čulo. Broji u nizu do 10 i ima brojne predstave za 3 ili 4. Može da ponovi 4 ili 5 besmislenih slogova i da ih se seti posle 45 sekundi. Ima rečnik od 2000 reči ili više. Izgovara i koristi 100% suglasnika. Ispravlja sopstvene greške pri izgovaranju novih reči. Zna koliko nogu ima pas, koja životinja daje mleko.

šest godina

Potpuno razume govor okruženja; izvršava tri uzastopna zahteva data verbalno. Može da ponovi 4-5 besmislenih slogova. Govor je u potpunosti gramatičan. Prepričava i duže priče koje je čulo. Može da definiše jednostavne reči. U izgovoru pravilno koristi svih 30 glasova srpskog jezika. Broji do 10 i više i ima brojne predstave za 3 ili 4. Posle perioda intenzivnog razvoja rečnika, oko šeste godine dolazi do njegovog sužavnja. Sposobnost korišćenja figurativnih izraza i uočavanja dvostrukih značenja razvija se uglavnom posle šeste godine. Nešto pre polaska u školu, javlja se period stvaralaštva u jeziku.

sedam godina

Ovo je period polaska u školu kada rečenica deteta dostiže nivo razvijenosti rečenice odraslih sa svim rečeničnim oblicima, iako često nema svoju dužinu i raznovrsnost. U potpunosti je ovladalo vremenima. Dete praktično koristi sve vrste reči, ali su najfrekventnije imenice i glagoli. Slike opisuje složenim pojmovima. Može da prepriča ispričanu priču sa bogatijim sadržajem. Zna da imenuje godišnja doba i objasni razliku između njih. Vrši analizu i sintezu reči od 4-5 glasova. Zna da broji do 20 unapred i unazad. Mada je dete u ovoj fazi dostiglo rečenični oblik odraslih, njegov put jezičkog razvoja nije još završen.