|
UZRAST |
STIMULUS |
REAKCIJE |
METODE ISPITIVANjA STANjA SLUHA |
|
1-3 meseca |
- iznenadni zvuci i šumovi - zvono - zvuci koraka - glas majke |
- nestabilne, verijabilne i nezrele jer motorni sistem nije dovoljno razvijen, ali se po njima može videti koji ga zvuci plaše, a koji ga zabavljaju, koji su mu prijatni, a koji neprijatni - pogledom prelazi sa predmeta na predmet - umiruje se, traži očima izvor zvuka. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
od 4. meseca |
- majčin glas |
- dete okreće glavu sa očiglednom tendencijom ka lokalizaciji; pokreti glave su horizontalni. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
do 6 meseci |
- glasovi ukućana i češćih posetilaca - lavež psa, mjaukanje mačke, zvonjenje zvona ili telefona, poziv po imenu - majčin glas |
- prepoznaje i reaguje promenom raspoloženja - povećana pažnja i okretanje glave u pravcu zvuka - vokalizacijom daje na znanje da prepoznaje majku. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
kraj 6-og meseca |
|
- počinje da oponaša zvuke koje je čulo. Opšta muskularna reakcija tokom perioda 4-6 meseci se već gubi, a pokreti glave ka izvoru zvuka postaju usmereniji, dete reaguje i na zvuke koji su ispod ravni glave i to tako što prvo skrene glavu horizontalno prema zvuku, a zatim vertikalno na dole. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
7 meseci |
- zvučni izvori |
- "Oštri razvojni kontrast". Dete se već naviklo na zvuke i oni počinju mnogo kompleksnije da deluju na njegovo ponašanje. Pokazuje povećanu senzitivnost na razne zvuke, jasnu diskriminaciju pojedinih zvukova sa adekvatnom promenom ponašanja i odgovarajućom tendencijom imitacije. Uočava se prepoznavanje razlika među zvucima, početak razumevanja njihovog značenja, adekvatne interpretacije, sticanje prvih pojmova, a prema prirodi zvuka počinje da se javlja i odgovarajući motorni odgovor. Sve više nerazumljivo brblja. Dete već ZNA DA SLUŠA I ČUJE, pa se shodno tome javljaju i odgovarajući pokreti pošto je motorni razvoj već odmakao. Ukuloko se u ovom periodu ne javi pokret glave u pravcu zvuka onda se sa sigurnošću može tvrditi da reakcije deteta nisu adekvatne. Uzrok tome može biti oštećenje sluha, ali i retardacija bilo u psihičkom ili motornom razvoju. - lučno skreće glavu u stranu i dole i to u jednom pokretu (ranije su postojala dva pokreta - prvo u stranu pa dole). Počinje i skretanje pogleda naviše. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
8 meseci |
- zvučni izvori |
- Lučno skreće pogled u jednom pokretu i gore i dole. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
9 meseci |
- zvučni izvori |
Skreće pogled u svim pravcima, s tim što pogled ukoso ne ide više lučno već dijagonalno i pravo. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
7-12 meseci |
govor |
Dete pokazuje da razume reči koje označavaju predmete i lica koji su mu značajni. Prepoznaje imena pojedinih članova porodice, igračke, predmete iz neposrednog okruženja i hranu. Pri kraju ovog perioda počinje da izvršava neke proste komande. Sluša i imitira neke zvuke ili onomatopeje, pokušava da izgovori nove reči. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
12 - 18 meseci |
govor |
Pored reči "mama", "tata", "no-no", ''pa-pa'' i sličnih, zna i neke komplikovanije izraze: "nema", "još" i sl. Razume jednostavne naloge: "Dođi, "Daj", "Idemo". Ima aktivan rečnik od 6-8 reči. Spontano imenuje poznate predmete. Kod dece sa teškim oštećenjem sluha ovih reči neće biti. Kod lakših oštećenja mogu biti manje ili više izmenjene sa aspekta kvaliteta izgovora i boje glasa. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
|
2 godine |
govor |
Ima rečnik od prosečno 300 reči. Ima 25% suglasnika (plozivi i nazali). Vodi ''razgovor'' sa samim sobom ili igračkama. Svaki zastoj u ovom periodu može ukazivati na oštećenje sluha. U vom periodu se pored distraktivnih testova mogu primeniti i kooperativni testovi ispitivanja sluha. Glavna im je svrha da se pomoću raznih zvukova izazove okretanje deteta prema izvoru zvuka. Vrlo je važno da se reakcija izazove iza leđa deteta, kako bi se izbegli eventualni pogrešni zaključci. Upotrebljavajući zvuke raznih frekvencija i intenziteta mogu se dobiti veoma pouzdani rezultati u pogledu stanja sluha deteta. |
- Reakcija na zvuk - Impedancmetrija - OAE - AEPMS |
Značaj ranog stimulativnog tretmana
Poznato je da se rezerve ljudskih potencijala kriju u ranom dečijem uzrastu, a za one čiji su biološki potencijali umanjeni, rani dečji period je jedina mogućnost da poprave svoje životne šanse, jer je u tom periodu porast moždane mase i debljine moždane kore najveći, a oko 75% funkcija se razvija u istom periodu.
Studije ranog iskustva pokazale su da je za normalan razvoj neophodna adekvatna spoljašnja stimulacija i aktivnost u ranom periodu života. Samo spontano sazrevanje nije dovoljno za normalan razvitak.
Tretman poremećaja govora posle ozleda centralnog nervnog sistema u detinjstvu zasniva se na stimulisanju mijelinizacije neurona kore, prilivom odgovarajućih senzomotornih aktivnosti. Njima se stimuliše mijelinizacija primarnih polja, kao i susednih, sekundarnih, koja se pobuđuju impulsima iz primarnih polja. Organizatori govora su sekundarna polja oko slušnih, vizuelnih i motornih primarnih polja. Senzomotrone aktivnosti, organizovane tako da jedna iz druge proizilaze, podstiču diferenciranje funkcija i sazrevanje predela kore koji ih izvršavaju. To takođe, stimuliše i sazrevanje i dogradnju govornih predela kore koji ih izvršavaju kao i sazrevanje i dogradnju govornih predela kore koji su oštećeni.
Stimulacije deteta moraju biti multimodelne, tj. da zahtevaju što šire polje sa ciljem uspostavljanja senzornih intergracija. Ona treba da započne pre isteka senzitivnog perioda razvoja pojedinih psihičkih funkcija kod deteta, jer posle ovog perioda, funkcionalni oporavak je znatno smanjen.
Cilj ranog tretmana je podsticanje normalnog razvoja funkcija i sprečavanje nastanka sekundarnih poremećaja.
